Kada je teško otvoriti se na psihoterapiji, često se javljaju stid, strah od osude i sumnja u proces. Ovaj tekst govori o tome zašto su ta osećanja normalna, kako se poverenje u terapiji gradi postepeno i na koji način odnos sa terapeutom postaje temelj promene. Namenjen je svima koji razmišljaju o terapiji ili se u njoj trenutno nalaze, ali osećaju nesigurnost ili zadršku.

Sve češće ljudi traže razumevanje, smirenje i odgovore kroz veštačku inteligenciju. Ona može ponuditi informacije i kratkotrajno olakšanje, ali ne može zameniti odnos, kontakt i proces koji su ključni za stvarnu promenu. Ovaj tekst govori o granici između digitalnih saveta i psihoterapije, i o tome šta nam je zaista potrebno kada nam je teško.

„Sve je u redu, ali sam stalno umorna.“ Ako se prepoznajete u ovoj rečenici, moguće je da se ne radi o telesnom, već o emotivnom umoru. Ovaj tekst govori o tome zašto se to dešava i kako psihoterapija može pomoći.

Mnogi parovi dolaze na terapiju verujući da će se odnos popraviti ako se partner promeni. A onda otkriju da se prava promena događa tek kada osvestimo sebe: zašto ćutimo, zašto napadamo, zašto tražimo potvrdu ljubavi. Tada veza prestaje da bude borba i postaje prostor učenja i rasta. „Ja u vezi“ je početak svake promene. Kada se menja ja, menja se i mi.

Porodična dinamika može biti složena, a sukobi i konflikti su neizbežni. Međutim, nerešeni problemi mogu dovesti do dugotrajne tenzije i...

Razvoj emocionalne inteligencije kroz psihoterapiju Emocionalna inteligencija ima ključnu ulogu u našem svakodnevnom životu, utičući na...